U tom izmučenom srcu koliko je vatre buktalo.
Samo trun prašine ostaje od sveg žara
i pepeo od onog što je za večnošću plakalo.
Nije li u nama više, jade od sveg ljući,
nego što slutimo sanjajući,
nego što doživljujemo umirući,
nego što iskažemo pevajući.
udicazasrce 