САМО ЈЕ ЉУБАВ НЕШТО У ЖИВОТУ…-Писмо Жорж Санд – Алфреду Мисеу

Можда је то божанско умеће које се губи и опет налази, које ваља гајити или куповати суровим патњама, болним искушењима. Можда си ме волео с мукама да би другу волео нехајно. Она ће доћи, можда ће те волети мање него ја, и можда ће бити срећнија и вољенија. Има у тим стварима таквих тајни, а Бог нас наводи на тако нове и непредвиђене путеве ! Пусти, не одупири му се. ….Можда ће ти последња љубав бити најромантичнија и најслађа. Али твоје добро срце, твоје добро срце, не убиј га молим те! Нека уђе делом или цело-целцато у све љубави твога живота, али нека му увек остане његова племенита улога, да би једног дана могао погледати уназад и рећи као ја: ЧЕСТО САМ ПАТИО, НЕКАД САМ СЕ ВАРАО, АЛИ ВОЛЕО САМ. ЖИВЕО САМ ТО ЈА, А НЕ НЕКАКВО ВЕШТАЧКО СТВОРЕЊЕ МОЈЕ ОХОЛОСТИ И ЧАМЕ……

Elizabeth DiUbaldo watches intently as the southern Italian countryside passes by her on a train headed south from Rome to her home town, Caulonia Superiore. This past November, along with ten members of her family, she traveled overseas for the first time since she was three years old to see the town in which she was born and answer some lingering questions in her mind.