Na trenutak je zatvorila oči i pustila da jedino što oseća, da jedino što zna, jedino čega je svesna bude toplota njegove kože uz njenu i težina ruke prebačene preko ramena joj. I u tom trenutku, očišćenom od svih odjeka u duši, od svakog straha i kolebanja, činilo joj se da je dotakla srž Smisla, srž Sreće, srž Postojanja. Prislonila je blago usne uz njegovo rame, i polako i svesno do potpune razbudjenosti svih ćelija, pila ukus i miris te zore koja je u njoj svanjavala. Trudila se da diše polako i ne misli glasno, da provede taj trenutak kroz sve svoje pore, da ga udahne nutrinom, jetrom, bubrezima, žučnom kesom…Da ona sva i sve u njoj bude svesno tog momenta prečišćene sreće kad ona i on leže u postelji još prepunoj minulih pokreta, kao kad se med preliva iz saća, caklasto, puno, mirisno, i diše slatko i omamljujuće..Kad im je dah isprepleten u jedno klupče tople žudnje, jedan udah života na njegovom izvoru, i teče kao da se nikad više neće razdvojiti u dva posebna i obična disanja, tako daleka od mističnosti ove sekunde besmrtnosti, u kojoj grčevito želi da ostane što duže.
Naslanja obraz na njegovu kožu, i njena glatkoća je mami u tonjenja o kojima je možda nekad sanjala, ali to sanjanje je tek dečija igra, tek bojenje drvenim bojicama, jer se ovo nije moglo ni sanjati, to se tek nagonski oseća kao amputirani deo sebe koji se čeka da te učini celim, i ceo život se čeka. To je duga kojom hodaš. Ne trčiš da prođeš ispod nje da ti se ostvari želja, ti njom koračaš, ostavljaš na njoj tragove svojih stopa dok se usne stapaju u ovoj noći bez pitanja i odgovora. Paralelne prave koje se seku u beskonačnosti – teorija koja je ispunila svoju sudbinu ovih sati u njegovom zagrljaju. Nešto o čemu se priča, o čemu su izvedeni zaključci kao o nečem što neminovno postoji ali niko nije video, i što se naslućuje u beskraju – ona je ostvareno pokušavala da zamrzne, da zaustavi vreme samim svojim osećajem življenja pod njegovom rukom.
Sutra dolaze reči, dolaze objektivnosti, dolaze misli – ali ova noć razmazuje po njenoj krvi otiske konačnog ispunjenja, i dovoljno će biti da zatvori oči i priseti se topline tog prisustva, ukusa te kože, težine te ruke, pa da zna – vredelo je. Sve je vredelo. Pa da razume sve pesme o ljubavi i čežnji ikad napisane, pa i one smešne i patetične, sve. Jer zna, sve je do sada bilo čekanje na njega, sve od sada će biti glad za njim.
udicazasrce 