Snežana Nešić – TIŠINA

Ja o tebi neću pričati

Neću te deliti slovima, razmacima, tačkama.

Neću te stavljati u tudje oči

da te izedu zenicama, sopstvenim nesrećama

Neću te predavati tudjim usnama

da te glodju rečima,

da te ispijaju svojim bolovima

Nikome ništa reći neću

o snu čiji si mi kraj ti ispričao

dišući kraj mog lica

Ni o tome kakav je život zafrkant

Kako te vodi do ivice ničega u tebi

samo da ti pokaže koliko srećan možeš biti

u krugu od četiri ruke

I da hoću ne mogu da objasnim

koliko je lako smejati se s nekim

sasvim običnim centrom svemira

koga srce ustoličava

koji srce ustoličava

S nekim s kim si ti samo ti

najbolja esencija tebe

nasledstvo svih žena tvoje loze

što brišu ruke od hlebnog brašna

što šapuću reči ljubavi u mraku postelje

Ne, neću te izdati lovcima na tudje osmehe

neću nas lomiti o usamljene sujete

Sreća u meni želi da ćuti i mljacka

Sreća u meni želi da peva i odjekuje

i onda priča o tome kako ne želi da priča

A samo jedno želi da kaže

Volim te.

srce

Snežana Nešić – TAKO

Nemam šta da kažem.

Kako može biti tamna noć pod svetlošću rotacije…

Kako se minuti ukoče, kao komadi stene zapadnu za brojčanik

da ne možeš dovoljno brzo opet pozvati

dovoljno brzo saznati

reč života ili onu drugu reč

za koju znaš da ne može biti stvarna

sem kao senka giljotine nad tvojom dušom

Kako se kilometri kotrljaju po tvom  mozgu

teže nego pod točkovima teretnjaka

mereći blizinu il daljinu srca na koje si prikopčana..

Ne znam, ne znam šta da kažem.

Kako jutro sipi kroz roletne

kao da ga neko pipetom pušta s oblaka

a tebi treba svetlost i užasno daleki sat

da budeš tamo gde već jesi ceo, sem tvojih nogu

i tvojih ruku i onog izmedju

I jasno vidiš razliku, kad si i tu i tamo

a ono tamo si ti, a ovo ovde tek školjka čekanja

Ne umem ništa reći.

I onda ti više nisi ti, ti si ruke što miluju

ti si molitva što teče

ti si nemir što jede

ti si usne što se ludače,

što hoće tvoju krv i tvoju snagu dati njemu,

a samo ljube.

Ti si najbolje što možeš biti.

I ti si nedovoljno.

Ne mogu to rečima…

Kad su ti molitve uslišene,  i srećan si

i kad ti je čitav svet pao na očigled tebe

baš tu pred noge, i bol ti mljacka po utrobi.

Eto tako je. Pa vi shvatite.

Ja ne mogu.

Sem što više nemam reči.

Eto.psenica

Нешић Снежана – СВЕ

Реч о теби

у мени затрепена

Како да кажем другима

кад не умем објаснити себи

Као опиљци дијаманта

трагови тебе

по мојим данима

сијају неуклопљиви

заједно непроцењиви

расути неподношљиви

Тргне ме звук твог срца

у мом загрљају

Пробуди траг твоје руке

око мог тела

Застанем пред одјеком

твог гласа у мом простору

А најчешће ме рови

бескрајно твоје предавање

па се осећам

као одсечени део нечег

што не може бити

Као траг давно умрле звезде

коју још видимо

Без тебе

нема ни мене

која бејах с  тобом

Љубав заложена

за јефтино трајање

Као лоша завршница

високобуџетног филма

Кад не можете да заспите

од осећаја

да није требало тако

а тако јесте

И видим јасно

Волех

и то је све

и у томе је све.

sve

Snežana Nešić – ZID

Vreme kao cigle

slaže dane između nas

Gusti malter konačnosti

ledi mi misli u letu

krati ih za nadu

okresuje im čežnju do korena

krvavog od nedovršenosti

Kako uopšte čovek

drukčije da proglasi ljubav za mrtvu?

Sem da se napne kao strela

i slomi u sebi

ili da se odapne kroz pesmu

ili da se slomi o nečije tuđe srce

Ili da udahne silno

i proguta je

pa da ga stalno bode u dijafragmu

Ili da se stisne skroz, skroz u sebe

pa kao pesnica mlati okolo

ili u sebe

Pa ti više nisi ti, hteo ne hteo

U tebi jedno malo groblje

Jedna škrinja sa pokojnikovim stvarima

A možda i ne treba da si isti

Sad si viši za jedno voljenje

Sad si tvrdji za jedno boljenje

Sad ti je osmeh dublji za jednu tugu

Sad ti pogled mekši za jednu lepotu

I uzmeš i šaraš srca i ptice po tom zidu

I kažeš, baš je lep ovaj zid

izmedju tebe i mene

Vratio je mene meni i tebe tebi

A MI koji bismo

sad iskrimo negde unutra

iz grumena zlata

ili grumena soli.

Know that one day your pain will become your cure. Rumi

Snežana Nešić – POLAKO

I polako

sve što je bilo ništilo se

i polako

sve što je sjalo rdjalo je

i polako

svaki treptaj srca grčio se

i polako

sva vatra ledila se

i polako

svaki osmeh krivio se

i polako

sve čarobno jeftinilo je

i polako

večnost kraćala je

Dok od tebe i mene

samo tišina nije ostala

Preslaba za svako pitanje

Prejaka za svaki odgovor

Tišina kao pokrov

greški s namerom

Kao potvrda

zakasnelog odustajanja

Tišina kao rešenje

za bol bez opravdanja

Tišina bez vidika

kao olovo zakočeno u cevi

I odjednom

izmedju nas nepregaziva daljina

I odjednom

dan bez nas

Sa nama

Da li je ikad bio?

12573055_947594208621990_7272124318584767659_n

Снежана Нешић – КРАЈ ТЕБЕ

Како је слатко твоје дисање на мом рамену…
Ућугим.
Обневидим.
Обезмислим.
И пијем га.
Хиљаде звезданих сазвежђа
улази у моју душу
сваким твојим удисајем.
И хиљаде је напушта
сваким твојим издисајем.
А ја покушавам да задржим у себи
тај тренутак божанске светлости,
и дишем с тобом, љубави моја.
И друкчије више не могу…

18251_586735824687983_1149036105_n

Снежана Нешић – МОЈА ЉУБАВ

Љубав тако тиха

надглашава је откуцај срца

мораш да нагнеш ухо да чујеш

како дише, унутра, у теби

како је сва испунила човека

и живи га, мења му свест, ум, бивствовање

и више није он, но љубав

А она тако тиха да је нико не чује

нико не види од ситних подметања

пред очима свих сакривена

у великим чудима

Од жртве прави медењаке

и од страсти златну тканицу

која од руку прави крила

Љубав обелодањена у ћутањима

засићеним осмесима

Чувана као света водица

што освештава постојања

твоје и моје

Љубав тако гласна

да надјачава живот

Тако гласна

да се и од њеног еха

може живети

довека

Mind-Blowing-Examples-of-illustration-art-9

Снежана Нешић – РЕЧ

Ћутиш реч тежу од себе
плашиш се – ако је пустиш
појешће те
А она те једе изнутра
и ти данас ниси онај од јуче
Јер то о чему ћутиш
је све што сад имаш у себи
бол, хладноћу, ружноћу
Непризната деца
дојучерашње радости
Треба ти једна велика реч
да све ставиш у њу
Реч као
предстолонаследниковица
реч као
електронистагмографија
реч као
свејетобилаљубав.

3000

Снежана Нешић – СНОХВАТИЦА

Можда снови откључају
оно што сами на јави нисмо смели
или нисмо знали
па се сити исплачемо ил се сити исмејемо
од туге коју не смемо признати
или среће коју се плашимо препознати
па сутра будемо више своји
и више цели
Лаку вам ноћ, пријатељи,
ко год да сте
Лаку ти ноћ, љубави,
где год да си.

f0f6c4cddf8a61efa1bd29bfeb1c1b5c

Snežana Nešić – NEDOSTAJANJE REČI

Volim te

I svaki moj korak,  korak je ka tebi

U svakom mom čekanju

ti si ishodište

I ne postoji radovanje izvan tebe

Tvoj glas je hrana mog govora

I tvoje disanje kraj mog uveta

kiseonik je svih mojih ćelija

Ruke tvoje na mom telu

ostavljaju otiske praroditeljske želje

prvog muškarca i prve žene

Ti si klica svake čežnje u meni

I nema pokreta u meni

van grljenja tebe

Dušu tvoju i srce tvoje, srce moje,

štititi od zemaljskog trunja i

ljudskog trnja

moj instikt za preživljavanje je

I htedoh, dušo moja,

o tebi pesmu napisati

ali reči ne dođoše

Nema leptira, ni zvezda, ni nestvarnog sjaja

Imaš samo Ti

koji si moja krv i moja plot i moja besmrtnost

Ti kojim dišem

Kojim sanjam

Koji je život

A život se opisati ne može

I samo kažem

Volim te

245952aff4a25326681168004d5150f8

 

Снежана Нешић – САМО МАЛА

Једна мала смрт

кљуца моје срце

Ја сам тој птици отворила прозор

Ја сам јој наоштрила кљун

Ја сам јој прострла трпезу

Само

кад је куцала да отворим

та птица је рекла

да је љубав

Једна мала смрт

позобала је моје срце

fc379a12b061ee054a8752dccb772042