Snežana Nešić – RAZGOVOR SA VANJOM

Druže, još jedno lepo veče u nizu, koje istorija neće zapamtiti….
Šta je svrha….Kamenje se tek tako kotrlja..

Dragi Vanja, ovo veče se šunja po mom srcu šapama sa isukanim kandžama..Svaki sat je istorija nedostajanja onog koga volim. Komadi praznine zatrpavaju mi dah, pa dišem tik do zaustavne linije. Kako je moguće izdržati ovoliku rupu u zagrljaju?

Ne znam o čemu govoriš…Zagrljaj je lako popuniti, teško ga je iznenaditi. Sve su dublji virovi po kojima tražim ono što sam imao. Kako sam uspeo da postanem ja sadašnji, a ne primetih kad je umro jučerašnji?…. Reci mi da stvarnost nije ravna ploča…

Srce ide u visinu, Vanja. I u širinu. I u dubinu. Svet ima dimenziju poljupca kojim se otključava dijafragma za beskraj treperavog smeha. Kad ležim na njegovim grudima, sve u meni trepti od radosti. Život se kotrlja venama kao velika kugla sladoleda. Kad želiš da si zid na koji naleću svi noževi njemu namenjeni, a izmičeš se da ga pogode sva milovanja……I što je tebe manje, živiš jače. Čak i kad ovako prestane, kad nestane……Ne bih menjala ni trena, jer je to sve što se od života sećam.

Ti si beznadežno emotivna, teško te razumem. Ali te shvatam ponekad…Kad me neko nedostajanje čačka ispod rebara u jutrima bez mana. Kao tačka na savršenoj novoj šoferšajbni. Centar katastrofe koja će doći.

Moje istrošeno i tvoje netrošeno srce mu dodju na isto, Vanja. Ljubav koja je prešla na drugu stranu Meseca. I čeka…..Jer, Vanja. Ja bih od pluća svojih novo srce sebi napravila, da opet volim.

Srce

Advertisements

Snežana Nešić- TEBI

Dobar ti dan, dobra moja ljubavi. Dobro ti sve.
I ona misao koju uvlačiš pod kapke pred spavanje.
I drhtaj koji te mine u onom ćošku dana u kom te moj zagrljaj ne može dosegnuti.
Sve da ti dobro bude.
I onaj korak kad se ustežeš da mi se približiš onoliko koliko bih želela, a koliko ti nikad nećeš želeti da putuješ.I reč koju mi dišeš kraj uveta, neizgovorljiva, neotkidiva od srca, koju ću večno tražiti po našim ćutanjima, prebirajući ih kao moja baka pasulj prebranac.

Samo dobro da te prati.
I onaj put dalek kojim putuješ bez mene kroz život, a koji se nekad ugnezdi izmedju naših dodira
kao nepremostiva daljina, kao reka u koju se ne ulazi jer je puna krokodila i svakoraznih gladnih čudovišta koja bi nas pojela.
I da ti je dobro kad u kostima osetim onaj miris tudjina koji mi više nije rekao nego što jeste, a ja ga volim zbog dve i po šake crvenog saća u grudima.
Neka ti je na dobro, mili, ta tuga kao zemaljska ploča što se pomera u tvojim osnovama, da ti izoštri vid, da ti otvori visine, da ti bude tovar blaga.
Sve neka ti je na dobro, moja ljubavi.

Снежана Нешић – ЋУТАЊЕ

Пут кроз тишину је пут на крилима змаја
који бљује ватру на твоје срце
Пут на коме једеш страх
и пијеш несаницу
Да допреш до оног чија је реч
једина коју чујеш у свету
Твоје уши само тај звук распознају
и хоће да се распсну од мука
који је прогутао простор
Ћутање је превише тешко од значења
или од празнине
Умире се од обоје
Трагање за смислом бола
чини ти се јединим спасом
а смисао је дубоко у тишину упретен
Толико да ти реч не може дати
ни онај ко је тишину направио
Тражиш Реч сопственог постања
разрешења
ослобођења
твог новог дисања
да ти се каже и створи твој нови свет
лаког корака
Зашто си склон превидети зидове ћутања
док вичеш Волим те
и утапаш се полако у тишини
док као млада Гојковица не останеш
зазидан у њој
Иштући ствар скупљу од времена
Реч

pismo

Snežana Nešić – TIŠINA

Ja o tebi neću pričati

Neću te deliti slovima, razmacima, tačkama.

Neću te stavljati u tudje oči

da te izedu zenicama, sopstvenim nesrećama

Neću te predavati tudjim usnama

da te glodju rečima,

da te ispijaju svojim bolovima

Nikome ništa reći neću

o snu čiji si mi kraj ti ispričao

dišući kraj mog lica

Ni o tome kakav je život zafrkant

Kako te vodi do ivice ničega u tebi

samo da ti pokaže koliko srećan možeš biti

u krugu od četiri ruke

I da hoću ne mogu da objasnim

koliko je lako smejati se s nekim

sasvim običnim centrom svemira

koga srce ustoličava

koji srce ustoličava

S nekim s kim si ti samo ti

najbolja esencija tebe

nasledstvo svih žena tvoje loze

što brišu ruke od hlebnog brašna

što šapuću reči ljubavi u mraku postelje

Ne, neću te izdati lovcima na tudje osmehe

neću nas lomiti o usamljene sujete

Sreća u meni želi da ćuti i mljacka

Sreća u meni želi da peva i odjekuje

i onda priča o tome kako ne želi da priča

A samo jedno želi da kaže

Volim te.

srce

Snežana Nešić – TAKO

Nemam šta da kažem.

Kako može biti tamna noć pod svetlošću rotacije…

Kako se minuti ukoče, kao komadi stene zapadnu za brojčanik

da ne možeš dovoljno brzo opet pozvati

dovoljno brzo saznati

reč života ili onu drugu reč

za koju znaš da ne može biti stvarna

sem kao senka giljotine nad tvojom dušom

Kako se kilometri kotrljaju po tvom  mozgu

teže nego pod točkovima teretnjaka

mereći blizinu il daljinu srca na koje si prikopčana..

Ne znam, ne znam šta da kažem.

Kako jutro sipi kroz roletne

kao da ga neko pipetom pušta s oblaka

a tebi treba svetlost i užasno daleki sat

da budeš tamo gde već jesi ceo, sem tvojih nogu

i tvojih ruku i onog izmedju

I jasno vidiš razliku, kad si i tu i tamo

a ono tamo si ti, a ovo ovde tek školjka čekanja

Ne umem ništa reći.

I onda ti više nisi ti, ti si ruke što miluju

ti si molitva što teče

ti si nemir što jede

ti si usne što se ludače,

što hoće tvoju krv i tvoju snagu dati njemu,

a samo ljube.

Ti si najbolje što možeš biti.

I ti si nedovoljno.

Ne mogu to rečima…

Kad su ti molitve uslišene,  i srećan si

i kad ti je čitav svet pao na očigled tebe

baš tu pred noge, i bol ti mljacka po utrobi.

Eto tako je. Pa vi shvatite.

Ja ne mogu.

Sem što više nemam reči.

Eto.psenica

Нешић Снежана – СВЕ

Реч о теби

у мени затрепена

Како да кажем другима

кад не умем објаснити себи

Као опиљци дијаманта

трагови тебе

по мојим данима

сијају неуклопљиви

заједно непроцењиви

расути неподношљиви

Тргне ме звук твог срца

у мом загрљају

Пробуди траг твоје руке

око мог тела

Застанем пред одјеком

твог гласа у мом простору

А најчешће ме рови

бескрајно твоје предавање

па се осећам

као одсечени део нечег

што не може бити

Као траг давно умрле звезде

коју још видимо

Без тебе

нема ни мене

која бејах с  тобом

Љубав заложена

за јефтино трајање

Као лоша завршница

високобуџетног филма

Кад не можете да заспите

од осећаја

да није требало тако

а тако јесте

И видим јасно

Волех

и то је све

и у томе је све.

sve

Snežana Nešić – ZID

Vreme kao cigle

slaže dane između nas

Gusti malter konačnosti

ledi mi misli u letu

krati ih za nadu

okresuje im čežnju do korena

krvavog od nedovršenosti

Kako uopšte čovek

drukčije da proglasi ljubav za mrtvu?

Sem da se napne kao strela

i slomi u sebi

ili da se odapne kroz pesmu

ili da se slomi o nečije tuđe srce

Ili da udahne silno

i proguta je

pa da ga stalno bode u dijafragmu

Ili da se stisne skroz, skroz u sebe

pa kao pesnica mlati okolo

ili u sebe

Pa ti više nisi ti, hteo ne hteo

U tebi jedno malo groblje

Jedna škrinja sa pokojnikovim stvarima

A možda i ne treba da si isti

Sad si viši za jedno voljenje

Sad si tvrdji za jedno boljenje

Sad ti je osmeh dublji za jednu tugu

Sad ti pogled mekši za jednu lepotu

I uzmeš i šaraš srca i ptice po tom zidu

I kažeš, baš je lep ovaj zid

izmedju tebe i mene

Vratio je mene meni i tebe tebi

A MI koji bismo

sad iskrimo negde unutra

iz grumena zlata

ili grumena soli.

Know that one day your pain will become your cure. Rumi

Snežana Nešić – POLAKO

I polako

sve što je bilo ništilo se

i polako

sve što je sjalo rdjalo je

i polako

svaki treptaj srca grčio se

i polako

sva vatra ledila se

i polako

svaki osmeh krivio se

i polako

sve čarobno jeftinilo je

i polako

večnost kraćala je

Dok od tebe i mene

samo tišina nije ostala

Preslaba za svako pitanje

Prejaka za svaki odgovor

Tišina kao pokrov

greški s namerom

Kao potvrda

zakasnelog odustajanja

Tišina kao rešenje

za bol bez opravdanja

Tišina bez vidika

kao olovo zakočeno u cevi

I odjednom

izmedju nas nepregaziva daljina

I odjednom

dan bez nas

Sa nama

Da li je ikad bio?

12573055_947594208621990_7272124318584767659_n

Снежана Нешић – КРАЈ ТЕБЕ

Како је слатко твоје дисање на мом рамену…
Ућугим.
Обневидим.
Обезмислим.
И пијем га.
Хиљаде звезданих сазвежђа
улази у моју душу
сваким твојим удисајем.
И хиљаде је напушта
сваким твојим издисајем.
А ја покушавам да задржим у себи
тај тренутак божанске светлости,
и дишем с тобом, љубави моја.
И друкчије више не могу…

18251_586735824687983_1149036105_n

Снежана Нешић – МОЈА ЉУБАВ

Љубав тако тиха

надглашава је откуцај срца

мораш да нагнеш ухо да чујеш

како дише, унутра, у теби

како је сва испунила човека

и живи га, мења му свест, ум, бивствовање

и више није он, но љубав

А она тако тиха да је нико не чује

нико не види од ситних подметања

пред очима свих сакривена

у великим чудима

Од жртве прави медењаке

и од страсти златну тканицу

која од руку прави крила

Љубав обелодањена у ћутањима

засићеним осмесима

Чувана као света водица

што освештава постојања

твоје и моје

Љубав тако гласна

да надјачава живот

Тако гласна

да се и од њеног еха

може живети

довека

Mind-Blowing-Examples-of-illustration-art-9

Снежана Нешић – РЕЧ

Ћутиш реч тежу од себе
плашиш се – ако је пустиш
појешће те
А она те једе изнутра
и ти данас ниси онај од јуче
Јер то о чему ћутиш
је све што сад имаш у себи
бол, хладноћу, ружноћу
Непризната деца
дојучерашње радости
Треба ти једна велика реч
да све ставиш у њу
Реч као
предстолонаследниковица
реч као
електронистагмографија
реч као
свејетобилаљубав.

3000