Снежана Нешић – САМО МАЛА

Једна мала смрт

кљуца моје срце

Ја сам тој птици отворила прозор

Ја сам јој наоштрила кљун

Ја сам јој прострла трпезу

Само

кад је куцала да отворим

та птица је рекла

да је љубав

Једна мала смрт

позобала је моје срце

Десанка Максимовић – МОЈ САБЕСЕДНИК ЈЕ ГОВОРИО

Судбина је када сунце чим зађе

одмах се истим путем врати.

Судбина кад на тек залечене ране

падне врућ пепео или љута слана.

Судбина је кад нечије лето

позастане и причека

да га стигне нечије пролеће.

Судбина је кад сте се животом клели

да нећете нешто починити,

и почините.

Судбина кад цела живота не сањате

и наједном вас снађу снови.

Судбина кад љубав нагло дигне

с нечијег срца надгробну плочу.