На твоје срце бих, мили
Наслонила главу да чујем
Шум милина које сањах читав век
Дубоко , из његовог дна самог
Што нетакнуто је копљем злобе
До кога нису стигла тешка ђулад издаје
Милина којима мирише твоја крв,
И руке их твоје цртају по мојој кожи.
Милина без којих је ваздух недовољан за дисање.
Милина које именују твојим именом
Све жудње моје за коначним осмехом
Живота овог
Исходиште њино у твом срцу је
Ни кап кише на њега више не сме пасти
Ни крило туге преко њега минути
Такве су те милине неисказне
Морам те загрлити чвршће
