Снежана Нешић – РЕЧ

Ћутиш реч тежу од себе
плашиш се – ако је пустиш
појешће те
А она те једе изнутра
и ти данас ниси онај од јуче
Јер то о чему ћутиш
је све што сад имаш у себи
бол, хладноћу, ружноћу
Непризната деца
дојучерашње радости
Треба ти једна велика реч
да све ставиш у њу
Реч као
предстолонаследниковица
реч као
електронистагмографија
реч као
свејетобилаљубав.

Снежана Нешић – СНОХВАТИЦА

Можда снови откључају
оно што сами на јави нисмо смели
или нисмо знали
па се сити исплачемо ил се сити исмејемо
од туге коју не смемо признати
или среће коју се плашимо препознати
па сутра будемо више своји
и више цели
Лаку вам ноћ, пријатељи,
ко год да сте
Лаку ти ноћ, љубави,
где год да си.