Obećan
pa zato i pojeden,
tugaljivo sporo
šta vi o tome znate,
kako se teško živi pod mrakom,
a može to da bude i glava u crnom taftu
ili srce sa spuštenim vizirom
ili suza koja se spušta
sa vrelim olovom u utrobu,
tugaljivo sporo,
ili pogled
spori, neprijatni, prebacujući
što znate vi o tome,
gospodine?
Nosači su otišli.
Konopci su jauknuli
pod težinom ormana
jedan se otvorio
izletela je iz njega duša s mirisom naftalina,
konopci su pucali pod teretom postelje,
mrtva ljubav uvek je mnogo teža
kao gotovo svi mrtvaci
a u stanu tišina,
tako da se čula bela tuga moljca
odjednom bez kuće,
bezvučna tuga
ogrlice od sedefa
koja uzalud traži vrat…
Najbolje je pobeći pred nesrećom.
Ali već čujem
kako me neko psuje.
„Zar ne vidite da i ja imam kofer.“
Moje osećanje bilo je spušteno do kolena,
ali branio sam se,
izvinite, gospodine,
i ja se branim do poslednjeg daha,
ne znate kako je to teško,
svako diše iz poslednjeg daha,
zašto odjednom svi tako dišu?
Obećan,
i zato i pojeden,
šta znate vi o tome,
kako se teško živi pod mrakom,
može to da bude i domaći oblak
ili divlja guska –
kroz vazduh onda leti krik
iz napuštenih krajeva,
znate, pokrene se srce
a s njime nebo i zemlja,
kroz noćnu tišinu punu zvezda
digne se krik –
a u njemu plač,
visoki krik,
kako visoko lete guske,
visoki krik,
nošen tugom, bolom i prekorom:
„Šta ja sve nisam…i zašto?“
Pod belom tavanicom
beli umivaonik a na njemu, dakle, na njemu
gumena rukavica,
neprirodno mala
i tako sama,
tako napuštena,
ima samosvojih pet prstiju
a i oni su otišli,
možda da naprave pesnicu,
pesnicu tako očajnu
da se postidela i Bet al Džausa
u koju stane milion sunaca.
Govorim samome sebi da sam nevin.
Doručkujem
kao svi moji prijtelji
i neprijatelji kafu,
i kad ta rukavica…
gumena…
kao posle operacije…
kao da su me izbacili –
doručkujem,
ali obećan
ja sam pojeden,
jedva to ko sluti
šta je to biti obećan
i živeti pod mrakom,
može to da bude glava u crnome taftu
ili srce sa spuštenim vizirom
ili suza koja se spušta
sa vrelim olovom u utrobu,
tugaljivo sporo,
ili pogled,
spor, tugaljiv, koji jede
jer sam obećan…
udicazasrce 