Kad se čovek muči bez sna i u krvi
čuje samo bes kako po žilama bije
i mržnju kako u slepoočnicama podrhtava strašno,
dok u kostima osvetnički plamen gori,
tad reči ničemu ne služe: jer su samo reči.
Meci.Meci.
Manifesti, članci, govori, komentari,
dimna isparenja, štampane magline,
papirni će bol vetar da raznese,
tugu mastila izbrisaće voda.
Meci.Meci.
Sad osećam jad, žalost, tugu,
smrt i nesreću što stoje u grlu
kad iz ponora jezika hoće
da krikne to što ne može, te ćuti.
Meci. Meci.
Noćas osećam smrtno ranjene reči.
udicazasrce 