Vreme kao cigle
slaže dane između nas
Gusti malter konačnosti
ledi mi misli u letu
krati ih za nadu
okresuje im čežnju do korena
krvavog od nedovršenosti
Kako uopšte čovek
drukčije da proglasi ljubav za mrtvu?
Sem da se napne kao strela
i slomi u sebi
ili da se odapne kroz pesmu
ili da se slomi o nečije tuđe srce
Ili da udahne silno
i proguta je
pa da ga stalno bode u dijafragmu
Ili da se stisne skroz, skroz u sebe
pa kao pesnica mlati okolo
ili u sebe
Pa ti više nisi ti, hteo ne hteo
U tebi jedno malo groblje
Jedna škrinja sa pokojnikovim stvarima
A možda i ne treba da si isti
Sad si viši za jedno voljenje
Sad si tvrdji za jedno boljenje
Sad ti je osmeh dublji za jednu tugu
Sad ti pogled mekši za jednu lepotu
I uzmeš i šaraš srca i ptice po tom zidu
I kažeš, baš je lep ovaj zid
izmedju tebe i mene
Vratio je mene meni i tebe tebi
A MI koji bismo
sad iskrimo negde unutra
iz grumena zlata
ili grumena soli.
udicazasrce 