Snežana Nešić – ZID

Vreme kao cigle

slaže dane između nas

Gusti malter konačnosti

ledi mi misli u letu

krati ih za nadu

okresuje im čežnju do korena

krvavog od nedovršenosti

Kako uopšte čovek

drukčije da proglasi ljubav za mrtvu?

Sem da se napne kao strela

i slomi u sebi

ili da se odapne kroz pesmu

ili da se slomi o nečije tuđe srce

Ili da udahne silno

i proguta je

pa da ga stalno bode u dijafragmu

Ili da se stisne skroz, skroz u sebe

pa kao pesnica mlati okolo

ili u sebe

Pa ti više nisi ti, hteo ne hteo

U tebi jedno malo groblje

Jedna škrinja sa pokojnikovim stvarima

A možda i ne treba da si isti

Sad si viši za jedno voljenje

Sad si tvrdji za jedno boljenje

Sad ti je osmeh dublji za jednu tugu

Sad ti pogled mekši za jednu lepotu

I uzmeš i šaraš srca i ptice po tom zidu

I kažeš, baš je lep ovaj zid

izmedju tebe i mene

Vratio je mene meni i tebe tebi

A MI koji bismo

sad iskrimo negde unutra

iz grumena zlata

ili grumena soli.

Know that one day your pain will become your cure. Rumi

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s