И видјех заставу праотаца изгажену
У блату,
Раздерану и заливену
Крвљу народа мог.
И видјех душмане како се веселе
И многе из народа мог,
Нико да устане
нико да подигне заставу народа мог.
И бол ме изједе и срам ме обузе
Неподношљив срам,
Плач предака и ридање с неба
Крвљу народа мог.
И кад видјех да сваки јунак оклијева
Ја најнезнатнији у у роду свом,
У страху Божијем
Подигох заставу народа мог…
Мог…мог…
udicazasrce 