Срђан Мркаја – ВУК

И видјех заставу праотаца изгажену
У блату,
Раздерану и заливену
Крвљу народа мог.

И видјех душмане како се веселе
И многе из народа мог,
Нико да устане
нико да подигне заставу народа мог.

И бол ме изједе и срам ме обузе
Неподношљив срам,
Плач предака и ридање с неба
Крвљу народа мог.

И кад видјех да сваки јунак оклијева
Ја најнезнатнији у у роду свом,
У страху Божијем
Подигох заставу народа мог…
Мог…мог…

10358922_965628686786975_3017140527091726143_o

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s