Стеван Раичковић (1928-2007) – НИТИ

Једном нас ту, где нас има,

Неће бити.

Ми смо нити

Које вежу нерођене са мртвима.

 

Нема краја.

Прислонимо на зрак ува:

Кроз шупљине између нас ветар дува

Што времена по два спаја.

 

Леже испод мрачне стене

Мртви, а још нерођене

Слути ваздух који крај нас засветлуца.

 

Ми се кобно лелујамо

И слушамо ветар само

И нит по нит како пуца…

 

z_cyklu_cyrk_90x73

 

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s