Куд одлазе вечерас лепа чудовишта облака
душу моју нагриза бољка нека црна опака
она је мрачно небо олујно до крви мучена
куд одлазе вечерас луда ова јагњад облака
од тебе је до мене стаза збрисана стаза свака
описат ко ће икад сву ову пустош без имена
где ли су руке твоје крила и сва моја милина
пусти да их обујми сомотна звездана тишина
између нас шуња се тихо слепа суза скривена
свет је суморна река ниска ова злехудих дана
пепео узалудан крв са гвожђем толико згрушана
воде радости пије та ноћ пала избезумљена
свет је суморна река оковани ми дани пузе
ти одсутност даљина не кријемо више тихе сузе
ти драгост вечери кап једина нежна сећања
једина ти сенко свежа ти на мојим уморним трепавицама
ти си моја арабија арарат и бистри сан на пропланцима
ја сам ти смешни и горки и слеђени видик свих пламених чекања
куд одлазе вечерас лепа чудовишта облака
куд одлазе вечерас луда ова јагњад облака
ја сам ти пламени видик свих горких и наших чекања.
udicazasrce 