Душан Матић (1898-1980) – КРАЈ ЛИМА МАЈА 1941

Куд одлазе вечерас лепа чудовишта облака

душу моју нагриза бољка нека црна опака

она је мрачно небо олујно до крви мучена

 

куд одлазе вечерас луда ова јагњад облака

од тебе је до мене стаза збрисана стаза свака

описат ко ће икад сву ову пустош без имена

 

где ли су руке твоје крила и сва моја милина

пусти да их обујми сомотна звездана тишина

између нас шуња се тихо слепа суза скривена

 

свет је суморна река ниска ова злехудих дана

пепео узалудан крв са гвожђем толико згрушана

воде радости пије та ноћ пала избезумљена

 

свет је суморна река оковани ми дани пузе

ти одсутност даљина не кријемо више тихе сузе

ти драгост вечери кап једина нежна сећања

 

једина ти сенко свежа ти на мојим уморним трепавицама

ти си моја арабија арарат и бистри сан на пропланцима

ја сам ти смешни и горки и слеђени видик свих пламених чекања

 

куд одлазе вечерас лепа чудовишта облака

куд одлазе вечерас луда ова јагњад облака

ја сам ти пламени видик свих горких и наших чекања.

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s