Момчило Настасијевић (1894-1938) – ТРАГ

Чудно ли ме слободи ово

чудније ли веза.

 

Букнем у теби, врео се уливам,

језа је ово, ох, језа.

 

И траг путањама твој,

па ме пали.

 

А чудно застрепи срце,

а студим.

 

Љубећи шта ли то убијам,

шта ли будим?

 

Јер и пепео ће ветри разнети,

а нема разрешења.

 

Тону без потонућа,

без дна у налажењу,

без дна се изгубе створења.

 

И трагом куда сагорели

све болнија су обнажења.

 

Врео се уливам,

а чудно застрепи срце,

а студим.

 

Љубећи шта ли убијам,

шта ли будим?

 

75c5cfcfce5c42c535afa2f563965d5f

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s