Станислав Винавер (1891-1955) -***

Свуда је тешко шумило,

Крв се црвено збивала,

Црвљиво сунце глумило,

Једнакост лудо је бивала,

Небеса се посакривала.

 

Ал`све се знало, како сећало!

Све се без појма схватало,

Канџом се сенку хватало…

– Светско је Веће већало.

 

Време се горко згрушало,

Негде се треном слушало:

Ко да је дивни цвркут корио,

Ко да се давни неко борио,

Ил опет: мене, без мене – створио…

 

Залуд је све у сну од сумора.

Покајни шумор тромог умора

И све што икад ико волео.

Све чему икад ико одолео,

Све: слепа, кобна, тупа сечива…

 

А стварност густа, гњила, неизлечива…

v197-001

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s