Владислав Петковић Дис (1880-1917) – НЕ УМЕ ЧОВЕК…

Не уме човек да буде јак

Кад кише лију са свију страна.

Нема очију за дубок мрак.

Не пева тица са умрлих грана.

Добро ми је данас ту,под туђим небом,

Ал` ми срце труне за мојом колебом.

 

Што је најцрње за овај мах,

То је што немам ни мало моћи.

Тол`ко  сам мали да ме је страх:

Живим са`рањен као у ноћи.

Ах, ти моћни људи из овога века.

Више немам куда, умирем без лека.

 

Petkovic01

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s