Јован Јовановић Змај (1833-1904) – ТАМО, ТАМО У ДАЉИНИ

Тамо, тамо у даљини,

У даљини, у дубљини,

Видиш оне тамне слике,

Дивље створе и облике?

Ено, ено, већ се губе,

Па се опет врате,

Пружајући оштре зубе

На мене и на те.

Витлају се гори, доли,

Од муке и жара,

То су моји стари боли,

Јадовања стара.

Побегли су од твог ока,

Па с` обзиру на те…

Један часак…једна речца…

Па да с` опет врате,

Да опколе, да јурише,

Да кидишу на ме,

Да разбију моје груди

Из пакости саме;

Где се пламен распламтео,

– Искра твоје душе –

Да нагрну, да навале,

Па да га угуше –

Ту да крену тркалиште

Беси и авети,

А јакрепи да пропиште

По мојој памети.

 

master_copy__rene_magritte___memory_by_kt112-d5d4zyv

 

 

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s