Pol Verlen (1844-1896) – ***

O, tužne, tužne behu sene

na duši mi zbog jedne žene.

 

Utehu ipak nisam steko,

mada mi je srce pobeglo daleko,

 

mada mi je duša puna nemira

pobegla od nje glavom bez obzira.

 

Utehu ipak nisam steko,

mada mi je srce pobeglo daleko.

 

A moje srce što ga nežnost guši:

Je l´ mogućno – veli ojađenoj duši,

 

je l` mogućno – šapće joj dalje –

da nas, gord, u izgnanstvo šalje?

 

A duša srcu na to odgovara:

Ne znam čemu ta zamka stara,

 

prisustvo strasno, izgnanstvo preko,

iako smo pobegli daleko.

Anica Mladenovic Secanje

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s