Herman Hese – ZAVODNIK

Pred mnogim sam vratima čekao

i na mnoga uha šapnuo svoju pesmu,

htedoh da zavedem mnoge lepe žene…

I uvek kad su se jedna usta predavala,

kad je žeđ bila ugašena, jedna blažena

iluzija u grob je odlazila,

ostalo bi samo telo u prevarenoj ruci.

Poljupci koje strasno moljah,

duge noći koje grozničavo iščekivah,

na kraju behu moji – kao zgažen cvet

bez mirisa – nestala bi lepota.

Iz mnogih postelja ustao sam tužan

kad od žudnje postala je navika.

Bežeć od užitka tražio sam san,

opet novu želju i svoju samoću!

Taj užitak moje je prokletstvo

jer srećnim me ne čini,

jer svaki san onjoj,

stvarnost uništava!

Oklevajuć ruku k novom cvetu pružam,

da novom uhu svoju pesmu šapnem…

Brani se, lepotice moja, zakopčaj haljinu svoju!

Opčini me, muči me – nikad ne reci DA!

04-Rene-Magritte-The-Lovers-1928

 

 

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s