Dušan Vukajlović (1948-1994) – O SVETLOSTI, O NEŽNOSTI, O MRAKU

Sa velikim odobravanjem, sa veseljem, sa strašću bez želja,
čekam taj mir, tu nepomičnost i nedodirljivost,
tu opomenu drugima, tu slast u meni.

 

U tom nežnom dodiru neće biti nežnosti,
nijedno nadanje neće biti ispunjeno
i nikakav strah neće taći moje srce
i ono će se odmarati i skupljati snagu

 

ne za pokret i ne za mirovanje

 

i moji udovi će biti u položaju u kome su se zatekli,
u najboljem položaju, dakle,
i one dve-tri suze neće me skvasiti
i ja neću biti ja i ti nećeš biti ti,
ali ja ću to znati,
i ti ćeš uživati u zalasku sunca, i u kiši,
u mraku i u svetlosti,
ali sve će se odvijati jedno za drugim,
i ti ćeš praviti razlike kojih nema,
i dotaći ćeš me i mislićeš da smo se oprostili,
a nećeš dotaći ništa,
jer na ovome svetu ne možemo se rastati,
nismo se na njemu sastali, ni na nekom drugom,
jer bi to samo ovo mesto bilo.

 

I neće mi ova postelja biti grob, kako ćeš ti pomisliti,
samo ćemo ležati na velikoj vodi oboje,
i udaljavati se i sastajati se
i samo mali osećaj krivice će nas spajati u budućnosti,
kako ćeš ti nazivati ono što preostaje, ono što nas deli.

62.15

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s