Ivan Bunjin (1870-1953) – ***

Za sve sam, Bože, tebi blagodaran,

tu si kad tuga i žalost umine.

Večernji odsjaj plod je tvoga dara,

polje, i krotkost plavetne daljine.

 

Ja usamljen sam i sad – ko i uvek,

ali zalazak razli bujni plamen,

i ćute zvezde sred večeri gluve,

drhteć, ko neki ucvetali kamen.

 

Srećan sam s tužnom sudbinom, jer sanjam,

i znam za utol slatki, i za obol –

da sa^m sam usred nemog razmišljanja,

da svima tuđ sam, da govorim – s tobom.

 

1901.

Isus-Hrist-Sin-Božiji-Hristos-ikona

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s