Pjotr Buturlin (1859-1895) – MALAKSALOST

Ima dana kada u umornoj duši

sve izumire – kao u čas čarolije,

međ rumenom zorom i noći u tmuši,

bez tame i sjaja svet nemost obvije.

 

U te dane nema sreće da pevuši,

ni tuge, ni želje da se u me slije,

i ko bajka troma što dosadom guši

zvuči refren nade koji moj um krije.

 

O, smrt kad bi usnom dotakla ledenom

moja vrela usta, ja bih ravnodušno

poljubac svoj tada uzvratio namah.

 

Žalio, čak, ne bih, rastajanja trenom,

što se sav moj život otezao rušno,

za sve nepotreban, dugim godinama.

 

1890.

 

Noell S. Oszvald3

 

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s