Zoran Pavlović – Kosovski zavet i njegove zloupotrebe

Downloads

Ratna zbivanja krajem 20. veka, između ostalog, stvorila su novu kovanicu – Srbi su postali „nebeski narod“.
Pogrešno citiran detalj iz epskih pesama postao je sredstvo kojim se htela istaći nacionalna pripadnost i preuzvišenost srpskog nad drugim narodima, posebno onima koji su mu bili neposredno suprotstavljeni u građanskom ratu, što je odgovaralo vladajućim levičarskim strukturama. Osim ovoga, još jedan motiv je upotrebljavan kao način za diskreditaciju političkih neistomišljenika – motiv izdaje Vuka Brankovića. Neki akteri na političkoj sceni su nazivani Brankovićima od strane onih koji ničim nisu dokazali da su bolji niti da shvataju smisao Kosovskog zaveta. Čak i ako su u pravu, oni koji daju sebi za pravo da nekoga nazovu izdajnikom, moraju ličnim primerom da pokažu kako se brani zemlja i kako se žrtvuje za otadžbinu, kako se slede ideali večnosti sadržani u veri pravoslavnoj. Toga u ovom slučaju nije bilo, već samo prazna retorika zbog jeftine političke koristi.Ova dva motiva, izvučena iz konteksta, bez hrišćanskog objašnjenja, mogla su da prevare verski nepismeno biračko telo, čime se nanosila šteta ne samo u konkretnom političkom slučaju, već pre svega pravom Kosovskom zavetu koji je, tako pogrešno tumačen, i dalje ostajao suštinski nepoznat srpskom narodu.Takvu pogrešnu retoriku su radosno dočekali oni na antinacionalnoj strani, predstavnici građanskog duha kojima se koža ježi na sam pomen sv. kneza Lazara i Kosova, i za koje je sav užas balkanskih sukoba počeo buđenjem srpskog nacionalizma. I devedesetih i danas, njima je smetalo kosovsko opredeljenje, s tim što im je u ovom trenutku i Kosovo smetnja na putu ka „boljoj i srećnijoj“ budućnosti u zagrljaju „naprednih“ evropskih naroda. Komunističkog anacionalnog vaspitanja, dakle potpuno nacionalno i verski nepismeni, oni su koristili i koriste krilaticu „nebeski narod“ da ismeju kosovsko opredeljenje i izvrgnu ruglu temelj srpske nacionalne misli. Obraćajući se isto tako neobrazovanom narodu, lako su našli sledbenike koji su prihvatili njihovo građansko podsmevanje onome što je našim precima bilo vredno života. Tako je, zahvaljujući socijalističkoj nomenklaturi i građanskim ideolozima, Kosovski zavet bio i sada je osuđen na ostanak na margini ideoloških razmišljanja, daleko od naroda, a posebno omladine.VERA U HRISTA, A NE MIT
Kosovski zavet je srpski doživljaj Hrišćanstva, svedočanstvo da su kosovski junaci poistovetili svoju sudbinu sa Hristovom sudbinom, kao i svi oni koji su kasnije pisali pesme Kosovskog ciklusa i svi oni koji su te pesme prenosili s kolena na koleno, koji su ih pevali uz gusle u tamnim noćima turske vladavine, i svi oni koji su ih s nadom u bolje sutra slušali. Tako je stvaran srpski nacionalni identitet, zasnovan na hrišćanskoj veri u Vaskrsenje. Kao što je Hristos vaskrsao, i kao što će se desiti vaskrsenje mrtvih, tako su Srbi verovali da će vaskrsnuti i porobljeni narod srpski i jednoga dana postati slobodan. Srbi su stradali kao što je Hristos stradao, Kosovo je postalo srpski Veliki Petak, posle koga neminovno sledi vaskrsenje, odnosno nacionalno oslobođenje.
Za hrišćansko tumačenje boja na Kosovu uopšte nije bitno da li je Vuk Branković izdao ili da li je uopšte bilo izdaje, što je omiljena tema istoričara, a što je u nauci rešeno još u 19. veku. Za razumevanje srpskog hrišćanskog identiteta bitno je da se shvati da je narodni pesnik, a i sav narod koji je te pesme prihvatao i prenosio na buduće generacije kao svoje, ličnost Vuka Brankovića uzeo za lik izdajnika Jude. Da nije Branković, tu ulogu bi odigrao neko drugi, jer je neko morao da je odigra. Pored toga, u pesmama je na još nekim ključnim mestima povučena paralela sa novozavetnom istorijom Gospoda Isusa Hrista – Lazar je Hristov sledbenik koji strada za spas svog naroda, Kneževa večera je očigledna kopija Tajne večere, a Kosovka devojka, koja vida rane junacima, podseća na žene Mironosice koje odlaze u nedelju na Hristov grob.
Celu tu priču je srpski narod prihvatio kao svoju sudbinu, čime je svedočio svoju veru u Gospoda Isusa Hrista i Njegovo vaskrsenje. Ta priča je tokom vekova bila izvor oslobodilačkih stremljenja srpskog naroda, sve do Kumanovske bitke 1912. godine.HRIŠĆANSKO OPREDELjENjE
Trajanje Kosovskog zaveta kroz celu našu istoriju nepobitno svedoči o našem hrišćanskom opredeljenju. Takvog mišljenja je i jedan od najvećih srpskih istoričara, Radovan Samardžić: „Jedan takav zavet i jedno takvo opredeljenje nisu ni legenda ni mit, nego ideja duboko hrišćanska, koju je, sasvim u sklopu životne nužde, prihvatio jedan istinski pobožan narod“. Međutim, i pored svih nepobitnih istorijskih dokaza koji potvrđuju tu tezu, postoje ljudi koji ovu temu drugačije tumače. Oni se trude da negiraju značaj Kosovskog zaveta proglašavajući ga za mit, u skladu sa novovekovnim ateističkim racionalizmom, kome smeta i vera i sve što je hrišćanskog karaktera, što, naravno, proizvodi želju da se hrišćanski tragovi unište, što se čini i pogrešnim interpretiranjem. Za ateiste Gospod Isus Hristos nije Bogočovek, već osnivač religije u koju oni ne veruju, jer ne mogu da vide Boga svojim očima i shvate svojim umom. Neki sumnjaju čak i da je Hristos postojao. Ono što sledi je da je narodni pesnik bio u zabludi i tako zaveden izmislio priču u koju su verovale neke neprosvećene narodne mase. A danas je, po njihovom mišljenju, nastalo drugo vreme, nauka je uznapredovala, „dokazano“ je da Boga nema, pa samim tim i da je Kosovski zavet samo jedan običan mit, koji nam je krajem 20. veka naneo mnogo zla jer je bio uzročnik ratova, srpske agresije i još koječega. Po mišljenju takvih, srpski narod, ako želi bolje sutra, mora pod hitno da se odrekne tog „mita“, a to u prevodu znači i svoje vere, jer taj „mit“ nije ništa drugo nego živi doživljaj žive vere. To je još jedno svedočanstvo agresivnog ateizma neojakobinaca, koji preko udara na Kosovski zavet udaraju na Hrišćanstvo, čime se ogoljuje njihovo deklarativno zalaganje za verske slobode, koje u stvari znači slobodu u okviru crkvene porte, a ne aktivno svedočenje Crkve u društvu. A to onda i nije sloboda.„NEBESKI NAROD“
Za pojačavanje argumentacije da je preko potrebno da se privežemo za zemlju služi i pogrešno tumačenje opredeljenja Sv. kneza Lazara i kosovskih junaka za Carstvo Nebesko. Ateističkim tumačima i nije poznato šta to znači, već im je cilj da od toga naprave farsu. Za to je iskorišćena krilatica „nebeski narod“, koja treba da dokaže svu besmislenost Kosovskog zaveta i potrebu njegovog brzog zaboravljanja. Iz ugla ateiste, koji ne veruje u vaskrsenje mrtvih i život posle smrti, opredeljenje kneza Lazara je zaista besmisleno, te je stoga i nemoguće takvim ljudima objasniti smisao Lazareve žrtve. Ali je pogubno što oni svoje stavove šire i nove generacije omladine ostavljaju u duhovnom slepilu. Verski nepismen narod, privezan za ovozemaljske materijalne vrednosti, sklon je da poveruje u sve što mu se medijskim putem servira, pa tako i u ateističko tumačenje pojma „nebeski narod“. Vladajućem sloju iz devedesetih ta krilatica je koristila da bi podigli nacionalnu svest, ali na pogrešan način, jer osim izazivanja gordosti što smo mi „nebeski“, iz čega proizilazi da su drugi ispod nas, nisu postigli ništa, već su samo produbili duhovnu prazninu u kojoj se narod nalazio. Ideolozi liberalnog građanskog pogleda na svet su se toj krilatici otvoreno podsmevali, jer kako neko na kraju 20. i početku 21. veka može u tako nešto da veruje?
Nisu u pravu ni jedni ni drugi. Po tumačenju vladike Atanasija (Jevtića), pravo značenje opredeljenja Sv. kneza Lazara za Carstvo Nebesko je ispunjavanje Hristove poruke učenicima koja glasi: „Ištite najpre Carstvo Božje i pravdu Njegovu, a ostalo će vam se sve pridodati“. To znači da hrišćanin ovde na zemlji treba da teži pravdi i istini Božjoj, da ispunjava Božje zapovesti, da živi liturgijskim životom. To je osnov vere koju su Srbi većinski primili u drugoj polovini 9. veka, vere koju je utvrdio Sveti Sava svojim delovanjem i koju su svojim stradanjem posvedočili kosovski junaci. Sv. knez Lazar i njegovi vojnici su se za Carstvo Nebesko opredelili mnogo pre boja, svojim hrišćanskim življenjem, što je u epskoj tradiciji predstavljeno kao pričešće u Samodreži crkvi. Posle toga su otišli u boj da i na taj način posvedoče da su zaista hrišćani, da se ne plaše smrti jer veruju u vaskrsenje mrtvih, da im je Gospod Isus Hristos jedini Put, Istina i Život, ispunjavajući obe najveće Hristove zapovesti – ljubi Gospoda Boga svog i ljubi bližnjeg svog, odnosno braneći hrišćansku Evropu i braneći svoje bližnje, a nema veće ljubavi nego kad neko položi život svoj za bližnje svoje. Hrišćanski način razmišljanja bio je, ne samo po epskim pesmama, već i po svim istorijskim izvorima, normalan za srednjovekovno društvo, a tako su razmišljale i mnoge buduće srpske generacije. Dakle, smisao kosovskog opredeljenja nije da su Srbi „nebeski narod“ što, inače, ne stoji ni u jednoj epskoj pesmi, već da se tadašnja generacija Srba, od vladara Sv. kneza Lazara do sluge Milutina opredelila za Carstvo Nebesko, odnosno za život u Hristu i na ovom i na onom svetu. Drugim rečima, Srbi nisu po definiciji „nebeski narod“, već se svaki Srbin tokom svog života opredeljuje ili ne opredeljuje za Carstvo Nebesko, i to tako što živi ili ne živi liturgijskim životom u Crkvi Hristovoj, što se pričešćuje ili ne pričešćuje, što poštuje Božje zapovesti ili ih ne poštuje. A oni koji su živeli i žive liturgijskim životom – u srednjem veku, pod turskom vlašću, u 19. veku ili danas, nikada za sebe ne bi rekli da su „nebeski narod“, već bi se, pogruženi u uglu crkve, kajali i nastojali da steknu hrišćansko smirenje. Pravilno hrišćansko razmišljanje isključuje gordost koju izaziva krilatica „nebeski narod“ i protivno je svakom samoisticanju, iz čega proizilazi da je krilatica „nebeski narod“ sušta suprotnost hrišćanskom opredeljenju za Carstvo Nebesko.
Nisu se svi Srbi u svim vremenima opredeljivali za Carstvo Nebesko. Svedoci smo da je u 20. veku, do našeg vremena, bilo mnogo Srba, od komunista do građanskih demokrata, koji su se tome podsmevali i otvoreno, i na rečima i na delu, opredeljivali za carstvo zemaljsko, carstvo materijalno i propadljivo, ne razmišljajući o grehu i večnosti i podajući se uživanjima svake vrste. Logična posledica takvog života bez Boga je pad morala koji je svima vidljiv.

KOSOVSKO OPREDELjENjE
Nije nam namera da nekome namećemo da veruje u Hristovo vaskrsenje niti da sledi ideale Sv. kneza Lazara i kosovskih junaka, narodnih pesnika i svih onih koji su te pesme slušali i prenosili ih svojoj deci umesto bukvara. Ali s druge strane, žalosno je što zlonamerni krivotvore istorijsku istinu, a ona kaže da su naši preci bili duboko religiozni i da im je ta religioznost ulivala snagu da izdrže i najteža iskušenja, što može i treba da bude uzor novim generacijama. Žalosno je što oni koji ne veruju u Lazareve ideale omalovažavaju Kosovski zavet, što živu veru u vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista proglašavaju mitom, odnosno izmišljotinom, što, jednom rečju, menjaju nacionalni identitet srpskog naroda, pokušavajući da od njega stvore beslovesnu masu koja će bespogovorno da prihvati novu građansku ideologiju i tako se utopi u svet bez hrišćanskih i nacionalnih ideala. Ono što su započeli komunisti, nastavile su liberalne kvazidemokrate, i jedni i drugi ponikli iz istog ideološkog izvora – ateističkog i materijalističkog.
Ali sva ta žalosna razmišljanja su kratkog daha. Živeće ovaj narod, i živeće Kosovski zavet, kao što je zapisao Radovan Samardžić: „Kosovsko opredeljenje najdublje je usečena crta koja obeležava zajednički karakter Srba. Ako se tom narodu, kao što se više puta htelo, iz njegove istorijske svesti silom izbaci predanje o Kosovu, to neće više biti isti narod. On će ostati duhovni bogalj. Čini se, međutim, da je korenje srpske samosvesti toliko, rasplićući se, uraslo u kosovsko tle da će, i posle najdubljeg preoravanja, poneka žilica ipak nadživeti i to potonje zlo i izbaciti nove izdanke.“
U skladu sa tim je i poruka svima nama koji danas verujemo u Lazareve ideale, da budemo spremni da ih svojim ličnim primerom svedočimo svaki dan, i u miru i u ratu.


© Православље, Сва права задржана. Адреса овог текста на интернету је http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1013/tekst/kosovski-zavet-i-njegove-zloupotrebe/ 

Downloads1

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s