Jovan Ducic – STIHOVI

Ove mirne pesme osenčene jadom,
To su eho reči što se nisu rekle,
Tuge što je rasla i umrla kradom,
I suza što nisu nikada potekle.

U duboko veče, kad ugasnu staze,
Duša mrtvog dana, sumorna, još hodi,
I šumi: ko tamne, iskidane fraze
Muzike u vetru, u granju, po vodi.

Tada se javi eho nepamćenog jada.
I bol neke davno prebolele rane…
No kako je srcu niko ne zna tada,
Zadocnela suza kad pođe da kane.

 

270934_475891869094325_831510708_n

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s