Milorad J. Mitrović (1867-1907) – PRED SLIKOM TVOJOM ZAMIŠLJEN STOJIM

Pred slikom tvojom zamišljen stojim

I budan sanjam nestali san,

A srce dršće ko slabi listak

Kad jednom stigne jesenji dan.

Da l ljubljah nekad plamene oči,

I kosu crnu, i usta ta_

O, kad to beše? Sećam se, sećam,

Od tada prođe vekova tma.

Al onda dani vedrije sjaše,

I slađa beše sanjiva noć,

I ja sam onda drukčiji bo,

I ljubav moja, i vere moć.

I sve se sruši. Kroz život bludim

Podobno seni, hladan ko kam,

A uzdah ječi ko vetar burni

Kad jekne noću kroz srušen hram.

Il zar da nade zasnivam nove

I hram da srušen obnavljam ja?

Prošlo je, prošlo! Svetinje nema,

A s njome nesta i vera sva.

73895_590204370997815_839572074_n

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s