Poezija Kine, Iz Pesmarice – SRCE USAMLJENIKA

Čun od čempresa, šiban burom, morem leluja.

I srce mi je uzburkano – nigde sna na vidiku.

Imam i vina, hrane, zabave, pa ipak, tajim bol.

Srce mi nije ogledalo, da slika šta drugi žele.

Imam i braće, da me štite. Ali kad im sve rekoh, razgneviše se na mene.

Srce mi nije od kamena, a nije ni prostirka što može da se smota.

Uzalud svi ti obredi kojima broja nema.

Srce mi se rastače, niskost me satire tuđa.

Trpeh i muke, i svakakve uvrede.

Noću mislim o tome, danju izlivam dušu.

O, Sunce, o Meseče, zašto li potamneste?

Tuga se lepi za mene kao košulja neoprana.

U noćnoj tišini, mislim o svemu tome, i žudim za krilima,

da bilo kud odletim.

 

482222_575130329171886_442258067_n

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s