Evgenij Jevtusenko (1933- ) – Z A K L I NJ A NJ E

Na mene misli u prolećnoj noći,

na mene misli svake letnje noći.

Na mene misli u jesenjoj noći,

na mene misli svake zimske noći.

Nek nisam s tobom, nek sam u samoći,

nek sam daleko – i ne mogu doći,

svoj san o meni ipak predaj noći,

u hladnjikavoj posteljnoj mirnoći,

što godi kao more mekih moći.

Ko s morem, budi sa mnom ove noći.

Dok traje dan, ne misli nikad na me.

Dan sve okrene tumbe, pun galame,

uz vinske čase i dimljive tame…

Viziji dan iskopa mnoge jame.

Težnje tvog dana neka hrle same,

ali u noći uvek misli na me.

Osećas li kroz dozive sirene, kroz vetar, kada k oblacima krene,

svu stisku moju, i šta si za mene, –

tamo, u sobi gde su uske sene,

gde sklapaš oči, jer pune su zene

bola i sreće sto se časom smene.

Preklinjem te u tihanoj tišini,

ili uz tutanj kiše u visini,

ili u snežnoj blistavoj belini,

il kroza san što se ko java čini:

na mene misli u prolećnoj noći,

na mene misli svake letnje noći.

Na mene misli u jesenjoj noći,

na mene misli svake zimske noći.

 

58ce2006

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s