Alvaro de Kampos – MOJA DUŠA SE RAZBILA

Moja duša se razbila ko prazna glinena posuda.
Skotrljala se niza stepenice do samog podnožja.
Ispustila je iz ruku nespretna služavka.
I sad je komada više nego sto bješe posude.

Buncam? Zar nije tako? Odakle da to znam?
Ja sada osjećam više nego dok bijah cijel.
gomila krhotina na sagu koju bi trebalo pomesti.

Tresak bijaše isti kao kad razbiješ posudu.
Bogovi – koji postoje doista – izjurili su na stubište
u susret služavci koja me razbila.
Bogovi je ne kore.
Oni su trpeljivi.
A i kakva je vrijednost prazne glinene posude?
Gledaju bogovi krhotine što kriju jalove spoznaje.
Spoznaje sebe, ne njih.

Gledaju bogovi dobrodušno.
Smiješe se nespretnoj služavci.

Visoke stube su pokrivene zvijezdama.
Medju njima, caklinom prema gore, sjaji se jedna krhotina.
Moj rad? Moj život? Srčika moje duše?
Komadić glinene posude.
I bogovi glede, čude se, odkuda li se stvorio.

 

149061_353997914711791_824013377_n

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s