Dezso Kosztolanyi – KAD ČETRDESETU…

 

Kad četrdesetu prođeš, u noći

probudiš se, pa zatim pozadugo

ne možeš zaspati. Svoju sobu gledaš

tamo u mraku. Pomalo razmišljaš

o nečem. Ležiš otvorenih očiju

ko kasnije u grobu. To je raskrsnica

na kojoj život menja kolosek.

Čudiš se da si između zemlje i zvezda

živeo. Ljutiš se na jedno malo ništa.

Igraš se s njim. Dosadi ti. Izgubiš ga.

Tad obično čuješ s ulice kakav šum.

Po zvuku svakom prepoznaješ šta znači.

Ni tužan čak nisi. Tek trezan, oprezan.

Malo nemiran. Zatim odjednom uzdahneš

i okreneš se zidu. Zaspiš.

 

484336_548780201821307_1310910817_n

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s