Патријарх Павле – O БЕЗАЗЛЕНОСТИ И МУДРОСТИ

Беседа на Светој Литургији у четвртак 33. по Духовима у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог.

„Ето,ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! А чувајте се од људи јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас. И пред старешине и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима. и незнабожцима. А кад вас предаду не брините се како ћете или шта ћете говорити: јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их. И cвu ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти“.
(Матеј 10, 16-22; Зач. 36)
Бити заиста човек у овоме свету, то је бити као овца мећу вуковима, јер „сав свет у злу лежи“ (Јн. 5, 19). Говорио сам, да поновим, то треба да запамтите добро: овца међу вуковима је у опасности са две стране. Прва је да је вуци онемогуће, односно да је раскину. Зато вас Син Божији не шаље. Друга је опасност да овца видећи и закључивши да се међу вуковима не може одржати друкчије него само као вук, да и она постане вук, да наоштри зубе, да научи да урла, папке претвори у канџе и од овце постане вук. Христос нас не шаље ни за то, него да ми својом вером и животом по тој вери приволимо вукове да постану овце Христове, ако хоће.
Да се ослободимо обеју опасности, Христос даје решење и каже: „будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови“. Мудрост ће вас сачувати да вас вуци не онемогуће, да вас раскину. А безазленост, доброта, ће вас сачувати да ви не постанете вуци. С друге стране то значи и то да ми своје умне, разумне способности можемо да развијемо све више и више, бесконачно, али под условом да паралелно са тим развијемо у себи и доброту, јер ће онда доброта давати равнотежу. Ум је, што је овога света, које гледају заједно с нама и муве и пчеле са својих хиљаду очију. Али ми умом видимо оно што не могу да виде, то су оне унутрашње духовне стварности и вечност.
Али ум је хладан. Сече понекад кроз срце, поред срца. Доброта је насупрот томе топла, али слепа. У нашем народу се, то понављам, каже: Добар и луд браћа. Тј. ако је неко само добар а мале памети, свако га не само искоришћава него и исмејава, подмеће му ногу. Е, да не би нам ум прешао у злоћу, што кажу, а доброта да не би прешла у глупост, треба сјединити и ум и доброту. То је прави човек еванђелски, права личност хришћанска православна. И ум и доброта.
У опасности смо да човек развија ум, а заборави на доброту или је то по њему за мање, ниже људе, и упропасти дабоме свој живот и живот својих ближњих. Јер, сви ти велики злочинци, преваранти, они имају развијен ум и често велике способности и школске чак, разрађене. А дабоме, доброта што рекох и она је недовољна и мањкава.
Ту је дакле решење за човека хришћанина. Развијати ум од Бога нам дат и њиме смо поред другога ми различити од осталих живих бића који имају само инстинкте. Имамо и ми инстинкте, али имамо ум дарован нам од Бога и чиме нас је Он уздигао. Имамо и срце и вољу и слободу.
Нека Господ поучи нас и помогне да увек имамо и развијамо ум и доброту, Њему за славу, нашој породици, нашем народу и свему човечанству на корист, а нама и њима на спасење. Бог вас благословио!
16.јануар 1997.
Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s