Luu Trong Lu – MIRISAĆE ZANOVET (poezija Vijetnama)

Ležim bez sna, a svud oko mene

Šume zelene, zelene.

Cveće šljive pada mi na lice,

Idem s tobom stazom nesanice.

Sa zanoveti kaplje rosa,

Nad rekom Huong zamire vetar.

Dršće bambus zelen,

Šapućeš mi, a tvoja kosa…

Žurim. Kako beše lep

Naš put kroz voćnjake.

Išli smo preko staza,

Išli smo, osvrćući se.

Neki lagan miris leti

Na bašte sa zanoveti.

Taj miris čuva naše tragove,

Taj miris čuva našu ljubav.

A i danas ležim bez sna,

Davna je reka nestala ko pesma.

Al zanovet još miriše,

Već deset godina, i više,

Otkad ovu zemlju more,

Ove staze, ove gore.

Mirisima oni ne mogu ništa,

Mirisima što žive u nama.

Woman On Guard

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s