Архимандрит Рафаил Карелин – Које опасности вребају човека који већ иде у цркву?

„Хришћанин, посебно на почетку свог оцркoвљења невољно идентификује Цркву са њеним свештенослужитељима. Зато лош пример свештеника, његови недостојни поступци па чак и гласине о његовим пороцима могу постати узрок неповерења и разочараности не само у односу на конкретну личност, већ и на саму Цркву. Свештенослужитељ увек мора да се чува да не саблазни речју или поступком своју паству. Он учи не само помоћу проповеди, већ и примером свог живота: ако је лош пример, никаква проповед неће помоћи.

Други узрок хлађења је осећање своје усамљености и непотребности у Цркви, када свештеника не интересује духовни живот његових парохијана, када су они удаљени један од другог и парохија не представља духовну породицу.
Постоји још један узрок посебно опасан за интелигенцију – жеља да се одмах стекну сви духовни дарови. Гордост, самоувереност, убеђеност у снагу свог разума, елитизам као изабраност, могу да уместо хришћанске мистике, засноване на смирењу и послушности, породе лажни, извитоперени мистицизам. Зато је у духовном животу неопходно руковођење; ако наставника нема, онда се макар треба саветовати са старијима и искуснијима. Човек треба да отпочне свој духовни живот од покајања и очишћења од грехова. Човек који мисли да ће без тога добити дар љубави Божије – о којој многи говоре, али је мало ко има – налик је на човека који покушава да изгради свој дом почевши од крова. У духовном животу су апсолутно неопходни постепеност и поступност, ту су опасна лична нагађања и „изуми“ , који изгледају као неко духовно озарење. „
Advertisements

2 мишљења на „Архимандрит Рафаил Карелин – Које опасности вребају човека који већ иде у цркву?

  1. Reblogged this on noviinternet1987 and commented:
    U prenosnom smislu, a mislim da ne preterujem i ne pravim nasilno poređenje, ono što je ovde rečeno odnosi se i na odnos učitelja i učenika (ne znam u kom uzrastu je bitniji – da li nevinoj deci kad polaze u školu ili već formiranim mladim ljudima kad počinju studije na fakultetu), a takođe, ono što je rečeno odnosi se i na odnos vlasti prema narodu, jer „ако је лош пример, никаква проповед неће помоћи“.
    U svakom slučaju, tema za razmišljanje…

  2. Слажем се с тобом – у ствари, то је основни принцип било ког васпитања и поретка. Црква, школа, држава – а пре свега тога породица, у којој све почиње. И ако дете у њој нема пример дат делима и животом како да се понаша и мисли, све остало постаје много тежи посао за оне који треба да буду пример, и много опасније за човека.

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s