Antoni Slonimski – NOKTURNO

Ah, ti prokleti besani sati

Kad nevažne brige naglo postaju ogromne

I ma kakva glupost ohrabrena noću

Preti, optužuje, naduvena kao žaba.

 

Neoprezna reč postaje zločin,

Glupa primedba u novinama – presuda

Osamljenost, dekret izgnanstva.

U groznici sporova neznano oko čega

Izmišljam nove ludačke argumente,

precizno pariranje – u izgubljenim diskusijama.

 

Ah, oni prokleti sati kad se noću

Ništavne drame, neistinske brige

Sjedinjuju sa istinom starom i bolesnom.

Očajavam zbog nenapisanih komada,

Zbog slika koje bih mogao naslikati,

Zbog usana davno ljubljenih.

 

Dok najzad u ponoć ne dođe

Mala tableta

Mepavlon.

Obuhvata me toplim talasom sna.

Prustovim

Pronađenim vremenom.

I, kao nakon gorke svađe,

U naglom pomirenju

Pronalazim tvoja, detinjom grimasom

Nabubrela usta, vrela, slana od sna.

Spavaj, draga.

7598522-lg (1)

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s