Desanka Maksimović – JUTRO

Dolazio mi je u susret zamrzlom snežnom putanjom.
Ničije stope još nisu bile načele sneg.
Ničiji glas još nije prelomio tišinu.
Tada on reče moje ime, dozivajući me.
I meni se učini da smo u belim dvoranama raja, tako je njegov glas bio čist,
i nezemaljski, i zauvek moj.

406526_331617276871165_188889384477289_1071680_591130861_n

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s