Snežana Nešić – GUBLJENJE SNA

Noć mi je procvetala mekim belim krikom.
Neispunjen oblik tvog tela povređuje prostor.
Pokušavam izmestiti želju u dimenziju sna,
ne bih li je zaboravio kad otvorim oči.
A ona izmešta mene u žrvanj sećanja.
Dlanovi zasićeni tvojom kožom
jedu ukuse svih drugih dodira.
Nosim ih kao čudovišta, ljubim ih kao tvoje oko.
Ja sam savršeno razumno biće.
Znam svaku logiku bilo kog objašnjenja,
ali krv pamti samo jednom.
U sutrašnjoj radosti možda će prostor opet biti ceo,
ali oprostiće mi život za onaj sekund pre buđenja
kad neću odmah
otvarati oči.

 

awakening_6x8_oil_on_wood_panel_in_darkwood_frame_3_e2ff4677e1fb86f0a4a3efea6f5207fb

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s