Snežana Nešić – TRAGOVI

 

Ponekad mislim o tome – zlatnom mostu nad beskrajnom vodom, srcu sto se u vatromet pretvorilo da osvetli put tvog dolaženja. Sad gledam kako se presijava prah moje ljubavi na noćnom nebu a ti se smešiš sa mnom kad s vremena na vreme polako šetaš senovitim krajem moje leve hemisfere. Daleko od mene si skrivena, u nekoj pukotini svoje duše i ne vidim te više. Ko si ta koju toliko voleh – ona koja si mogla biti ili jesi, a nikom ne smeš da kažeš a ja više ne mogu da svedočim . Ni ne sećam se više, tek zapitam kad zalutam na stare ožiljke. Zaista ,šta da radi čovek sa poljupcima o koje udara u svom ličnom prostoru ? Zašto ih postavljas tu kao podvodne mine,kao ambroziju. Ja tebe ne volim. Kad te ljubim to gladujem za zlatnom vatrom, to se tešim zbog nezapamćenog sa zlatnog mosta nad beskrajnom vodom…..

69638_614819585201222_1950436693_n

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s